Замислите ову ситуацију. Позовете 100 насумично одабраних бивших фудбалера, или фудбалера који су на заласку каријере. И свакоме поставили идентично питање "Који клуб вам је био животни сан?". 99 њих би одговорило Реал Мадрид, а 100 фудбалер би био играч Барселоне. Чудан је пут једног од најневероватнијих тимова на свету, тима који има највише навијача у свету а исто тако има највише и хејтера. Да ли због ових или оних ствари, Реал је најконтраверзнији тим који је икада постојао, а тешко да ће их ико престићи.

Разлог због којег сам узео да обрађујем Реал Мадрид као тему, је човек са слике. Да, то је Флорентино Перез, њихов садашњи председник. То је човек који се може похвалити да је на невероватне ствари спискао паре али их исто тако на невероватне начине и повратио. Флорентино фудбал не сматра спортом, већ бизнисом из којег можеш изаћи са позитивним билансом ако купујеш на његов начин. 

Свима је познат израз Галактикоси. И повезује се једино са Реал Мадридом. Почетком овог века, Флорентино је по први пут сео у директорску фотељу и почео да трошкари. Обећао је навијачима да ће сваке године довести једног суперстара, или боље речено најбољег фудбалера у том тренутку. Желео је да од Реал Мадрида направи светски познати бренд, што му је успело. Реал је у његово време, посебно од 2009, постао синоним за трошкарање, али их то идаље не спречава да и поред силног "баченог" новца у појачања буду један од најбогатијих клубова на свету.

Али ипак то није оно због чега ми "навијачи" и "симпатизери" гледамо фудбал. Никога не занимају папири и финансијски детаљи, фудбал се игра због трофеја! Да, сигурно да је мало поткупио те навијаче таквим суперстаровима као што су Зидан, Луиш Фиго, Дејвид Бекам и другима. На самом почетку те своје ере је узео две титуле у Шпанији и Лигу Шампиона (добро памтите онај волеј Зинедина). Али ту је био крај. Крај трофејима, почетак суше. У том периоду суше купљено је такође много фудбалера, али ниједан није био "довољно добар" за Реал. Ретки од њих су на време то схватили и буквално побегли из таквог клуба, не би ли спасили своју каријеру.

Често кажу "не можеш утврдити колико је неко добар фудбалер, ако је лош у Реал Мадриду". И јесте тако. Сви сте наравно чули за случај Самјуела Етоа. Момак је као клинац дошао у Реал, замислите какво је то испуњење сна у 17-18 години живота , али онда почињеш да сањаш кошмаре. Не добијаш довољно прилику, сви те гледају чудно али је Ето извукао своју каријеру одласком на Палма де Мајорку потом у Барселону и ево га сад у Интеру. То је један од играча који су на време схватили шта их чека, ако остану у главном граду Шпаније.

Примера је превише ту су Валтер Самјуел, који је стигао као најбољи дефанзивац Серије А за 30 милиона!, па онда да не причамо о Клоду Макелелеу, Естебану Камбијасу, Николасу Анелки па новим случајевима Арјену Робену и Веслију Снајдеру. Ипак има и оних који после доласка у Реал нису спасили своју каријеру, која је могла бити боља. Мајкл Овен, Хавијер Савиола и многи други.

Зато са правом кажу да је млади фудбалер који оде у Реал осуђен на пропаст. А синоним за пропаст је Перица :) Каже се проп`о ко Перица у Реалу. Смешно, али истинито. Погледајте само шта се десило са "најновијим" одбаченим играчима Реала. Један х(к)ара у Италији други у Немачкој. Главни су играчи свога тима, а одбачени су због маркетиншким мамаца Каке и Роналда... Колико је то добар потез био, може се већ сада наслутити...