Посетите нови блог - http://volimfudbal.wordpress.com/

Јако тешко ми је разумети људе који ће данас у 17 часова радити неке уобичајене радње, нешто што раде готово сваки дан, читати, спавати, ручати... Како то да за њих данас у 17 часова свет неће стати на само 90 минута? Али опет то је само моја одлука, мој начин живот и моја велика љубав. И још милиона људи у Србији и иностранству. Да ли је више оних које апсолутно не занима шта се у том тренутку дешава на ЈНА или је више оних којима тада срце прекаче?

Да сам узбуђен, мало је рећи. Најежим се кад год помислим на Звезду, на Партизан на оно што би могло да се деси и оно што не би. Одавно већ не знамо за победу у дербију. Није да ниједном нисмо били близу, били бољи али није нам се никако дало. Већ дуго не знамо ни за титулу, а није да нисмо били близу...

Никако не бих рекао да губим стрпљење. Осећај пред дерби је нешто јединствено, нешто што неће осетити свако и жалим их. Жалим те што неће осетити те лептириће у стомаку пред сваки дерби. Као да се пред сваку утакмицу изнова и изнова заљубљујеш. Неће та љубав бити ништа умањена ако те разочара твој тим. Биће још већа и снажнија. Нико не може да уништи то што имаш са Звездом или са Партизаном. А посебно тек понеки пораз, несрећан резултат.

Тек када изгубиш схватиш да ти не можеш без ње. Мучи те, боли те али баш те брига. Онако рањен, једва чекаш следећи са баш истим очекивањима. Без обзира да ли твој тим у том тренутку био 1. или 14. ти верујеш у њих. 

Зна се какав је дерби дан. И онај после. Дан после дербија. Или си у тоталном расулу, нерозан, невољан или си срећан као да два дана ниси силазио са Адријане Лиме. Или ти зајебаваш другаре гробаре или они тебе. Трећег нема. И није то само један дан. Главобоља од дербија или победничка еуфорија може да траје недељама. 

Ни једни ни други нисмо у неком сјајном раздобљу, али то није никакав разлог да се заборави на оно што се дешава већ 56 година. Немамо Шекија, Џају или Савићевића али имамо човека на клупи за кога сам сигуран да се осећа као и ја. Можда и узбуђеније од мене. И зато сам сигуран да ће дати све што је у његовој моћи па да се сваки навијач Звезде радује на крају утакмице.

Све док сам жив надам се да ћу имати право на овај осећај бар два пута у сезони. Срећа нас је погледала ове сезоне па ћемо се у само пар недеља чак три пута састати. Надам се да нећу сваки пут кукати, да неће сва три пута бити лоше по нас. Надам се неком позитивном резултату јер ништа више није у мојој моћи...

Усрећи нас Звездо!

За тачно два месеца, поново ће се ова песма орити са севера. Неки ће је певати после много времена, али њу не газе године. Неки ће је запевати по први пут, али подједнако поносно као и двадесет година старији људи од њих. Променило се много тога, али не и љубимац севера. Остао је исти онакав, нису успели да га искваре. И ако је био под великим притиском јавности, хрватских медија никада се није дао. Да јесте, сигурно се не би вратио, како он каже "својој кући". Гледајући тренутну ситуацију у клубу, сигурно је да би нам Роби дошао сјајно као играч, али хајде да видимо шта је научио од сјајних тренера који су га водили кроз каријеру.

Нема више мог деде, који ме је упутио у фудбал. Сећам се добро како ми је причао о фудбалу из седамдесетих и осамдесетих година. Волео је много Црвену Звезду, а највише каже Шекуларца. Често је био и на утакмицама Војводине, пре свега јер нам је Нови Сад близу. Увек је у суперлативима причао о Такачу, фудбалеру Војводине из шездесетих година. Чак су се и познавали јер су ту негде били и генерација. Оно што га никад нисам питао, и сада ми је жао због тога, је прича о "оној" генерацији Звезде из `91.

У ту причу ме је мало боље увела мајка. Наравно, сигуран сам да би ми прецизније информације дао деда, али и ове су довољно добре. Сећам се имао сам неких 8-9 година, када су на телевизору приказивали снимке из реванша против Бајерна. Питао сам "Мама, јесу то оно?", и ако сам већ знао да јесу. Били су то најбољи фудбалери које сам у животу видео. Није личило на тадашњу Звездину генерацију, који пак и није била толико лоша али једноставно не би смела да стане са "оном" на вагу. У тим тренуцима највише ми се свиђао Михајловић, и дан данас ми је онај његов гол из слободњака један од најдражих... Док је мајка највише говорила да обратим пажњу на оног "жутог", који је према њеним речима био најбољи фудбалер Звезде. 

И увек је причала о њему све најбоље. Говорила је да никоме није сметало што је Хрват, да је било само важно како игра. Навику гледања фудбала је покупила од ујака. Он је имао неки страх да кад год она не гледа да Звезда неће победити. Тако је некако и било. Зато је стално терао да гледа са њим, и мало по мало заволела је тај спорт. И Звезду. Утакмица у Токију за титулу светског шампиона је била око 4-5 сати ујутро према њеним речима. Пошто је те вечери изашла у град, ујак јој је наредио да се врати раније и да га пробуди да би погледали утакмицу. Остало је историја.

Када год ми кроз главу прође та `91 и "онај" тим, увек осетим неку жал и тугу јер нисам могао да присуствујем и да живим тај спектакл. Остаје ми само да завидим људима који су успели да гледају ту чаробну Звезду, гризу нокте и разбијају чаше док је Панчев шутирао последњи једанаестерац. Али нажалост, нисам могао да бирам тренутак у ком ћу се родити а једино што ми преостаје у овом тренутку је нада да ћу једнога дана ипак присуствовати таквом тренутку, и да ћу ја причати својој деци он неком таму "х" фудбалеру који је био жут и најбољи.

Сазнавши вест да велики Роби преузима Звезду, нисам био толико одушевљен као неки, а то је само зато што нисам проживео "оно" са Звездом. Нисам део генерације коју је остављао без речи, а гледавши његове мајсторије нисам могао да схватим колико је он заиста велики у њиховима очима. Размислите колико је садашњих фудбалера Црвене звезде, у својој соби, изнад кревета имало његов постер? Сањало да га упозна? Добије аутограм? Сигуран сам да ниједан од њих никада није и помислио на то да ће некада радити са њим, слушати добро његове речи и схватити важност његових савета. Да ли савет има исту вредност када ти га упути родитељ и нека излапела комшиница? Не, наравно. Тако је и у фудбалу. Када ти приђе неки лупеж као Кристић или Достанић и када ти приђе један од најбољих фудбалера Црвене звезде, и један од најбољих са ових простора Роберт Просинечки? Не, не, не. Наравно да није исто. И ако ови наши фудбалери не знају много, знају сигурно ко је и шта је Роберт Просинечки.

Његово фудбалско знање као играча је неоспорно и тешко га је измерити. Ово, које је нама сада потребно, тренерско нам је потпуна енигма. Једни кажу да је "испекао" занат код Билића, други да је недовољно искусан да би стао испред наших војника. А ја кажем, у последњих пар година нас је толико незналица водило да би било смешно да се Робију нешто замера. Александар Кристић је био помоћник неколицини тренера у нашем клубу, и кад је постао тренер показао је да нема појма. Што наравно не мора да значи ништа у случају Робија.

Он и Билић су одвели Хрватску на Европско првенство, тукли Енглезе и још понеку јаку репрезентацију. Плени његова харизма и та посвећеност фудбалу. Погрешио је један "стручњак" за њега када је рекао да никада од њега неће постати фудбалер, скењавши™ се да ће погрешити опет око њега изјавио је да ће бити страшан тренер. Па да му верујемо на реч! Гоу Роби гоу!!!

Дакле, по први пут у овој сезони Звезда је играла у следећем саставу:

Стаменковић, Нинков, Микић, Ади, Рељић, Вешовић, Савио, Богдановић, Короман, Јевтић и Калуђеровић. Формацијски је то 4-4-2 што је најчешће и практиковао Кристић на терену.

Вероватно једна од две најтеже утакмице за Звезду ове сезоне, и за чудо победа каква-таква. Ако нам је битно да тржимо корак за Партизаном, радоваћемо јој се, а ако размишљамо унапред не видим када ћемо играти фудбал. Ово што ми играмо је све, само не фудбал. Фудбал је играо Рад, из чијег тима сам чуо само за голмана Борјана и десног бека Тодоровског. Добро, можда је то само до мене али поредећи примања тих 11 који су истрчали на терен, сигуран сам да сви заједно зарађују мање од рецимо Коромана.

Можда ни ти Радови фудбалери нису толико добри, можда је само рад, хтење и нешто тактике коју познаје Николић допринели да они играју фудбал. Како то да неки Андрић ломи Нинкова, је ли репрезентативног бека, како хоће? Како то да Тодоровски без проблема претрчи од свог до нашег гола без да га неко заустави?

Кристићу, запитај се. Запитај се која је улога Богдановића на терену? Која је улога Коромана и Вешовића... Јевтића?

Игра је била лоша, али било је и горих ове године. Савио је мало покренуо екипу, јер зна да трчи и без лопте и са њом. Већина играча то не зна. Бразилчево знање је дефинитивно лимитирано, али га то не спречава да се труди и покушава нешто са лоптом и ако сам зна јој није вичан. Богдановић је глуп ко курац, не зна ништа са лоптом, али је трчао ту и тамо. Јесте да на терену делује као мува без главе, и да облетање од једног до другог играча као пчела на цвет није нешто корисно, када тим против кога играте игра фудбал.

Да је можда он имао ту улогу јуче у тиму Рада, сигурно би био много успешнији и имао би више одузетих лопти, јер код нас (звезде= не постоји размишљање, не постоји одигравање из прве, не постоји трчање без лопте, отварање. Како направити акцију ако ти 11 играча стоји у месту? Игра нам је превише провидна, исчитана без нових идеја и уношења новина. Играмо по истом шаблону већ месецима. Као да фудбал није ништа друго сем дати лопту у ноге у Нинкову који ће покушати да је убаци у 16, и ако да бог погодио Трифуновића или Калуђеровића.

Да, знам да је Кристићево знање оскудно, али ако то и зна онај који седи у највећој фотељи Црвене звезде, зашто не уради нешто по том питању?

Кад год помислим да (мислим на последњих 4-5 година) Звезду води највећа незналица на свету, човек који тактику није видео ни у речнику, човек од кога нема гори они га испокају и поставе за тренера. Одакле? Сам бог зна. Звезда не заслужује да је воде такви људи. Звезда је мало више. Ако нон-стоп причамо о враћању старе славе, зар не би неко требао да предузме неки корак у томе?

Да неће можда Кристић да врати сјај Црвеној звезди? У неким тренуцима јучерашње утакмице, било ме је срамота тог човека. Примитивиста, сељак и сподоба. Такво понашање нема ни у најслабијим ранговима Србије. И како да судије гледају на нас, како да нам свирају пенале и признају непостојеће голове када је сваког од њих напушио до врха, најебо му се мајке за цео живот? И таква особа да води Црвену звезду.... Ма у циркус!

Живо ме занимају његови савети на полувремену, тренинзи (ако их уопште имају, а ако их имају питање је да ли он присуствује њима) или оне приче како је проучавао противника па кад један од играча њиховог тима улази на терен, а он пита „Ко је овај?“. Ма опет навлачим ђавола на врат, када тражим да се овај смени. Ко зна какву пијаницу и ђилкоша имају у рукаву.

Стаменковић - невероватно ми је да спортиста, човек који је цео живот у фудбалу, запусти онако себе и набаци стомачину. Како је могуће да тренираш једном-два пута дневно и да имаш онолики стомак? На срећу, добро је бранио, али мора неке лопте из прве да хвата.

Нинков - не знам да ли сам ја последњих годину дана грешио када сам о њему причао све најбоље или је ово само засићење Црвеном звездом... Нисам сигуран, али немамо бољег, трпети га док не буде стигла прва нормална понуда за њега и продати га.

Микић - сељачки фудбалер који нема грама мозга. Део глупости и не знања му је опроштен јер није играо на својој уобичајеној позицији, али маркирање играча је, и за бека, јако лоше.

Ади - зна човек свој посао, дошао је у Србију, само због Рајевца, који ко зна шта му је све налагао не би ли ми потписали овог. Да је случајно погледао једну утакмицу, верујем да би пре отишао у Таџикистан да игра. Наш најбољи играч, али нећемо ми њега продати за велике паре - јер не знамо.

Рељић - играо јер је Кристић у свађи са Тошићем. Сем оних кретенских стартова, не може се рећи да је много лошији од Карлеуше. Има брзину, али IQ им је обојици отприлике око висине траве на Маракани.

Вешовић - једини сам који није толико одушевљен његовим партијама и који не говори о њему као неком супер-таленту. Није много показао, али има самопоуздања и то је јако добро за њега.  Нервира ме што на свакој утакмици направи 4-5 непотребних фаулова, али не санкционишу га често судије. А нисам сигуран да је то 100% позитивно.

Богдановић и Савио - написао сам већ. Сем што бих за Савиа додао да смара са ударцима из даљине када је "акција" у току. Али често и ти шутеви буду бољи од тих несрећних назови "акција".

Короман - није Короман оно што је био пре две - три године. Изгубио је и брзину па не може онај његов дриблинг да уради, ретко се враћа у одбрану, солира, не комуницира са саиграчима, делује као ја кад играм ПЕС у оном Become a legend modu. За последњих 20 минута је добар, али проблем је што ми немамо никога за првих 70 минута.

Јевтић - много готивим овог играча, али онај промашај, не, одлука Достанића (јел он?) да га избаци из тима када је промашио ону шансу му је можда и сјебала каријеру. Катастрофално се креће међу штоперима и ретко избори лопту. Он је играч који зна да игра на ивици офсајда и требају му или лопте у просторе или прецизне дубинске лопте. Без тога нам је унепотребљив.

Калуђеровић - јуче лош, али ту и тамо зна фудбала. Надавао би се сигурно голова када би играо са некима који знају да играју фудбал. Потребно му је да му саиграчи створе шансе, а не да стално сам покушава да шутне међу двојицом или тројицом играча.

----------------------

Трифуновић - лепо рече Падрино за њега. Ништа не зна а опет даје голове. Колико смо ниско кад нам је такав пајдоман и незналица најбољи стрелац. Или је Калуђеровић? Ма није ни битно, схватили сте поенту.

Душко Тошић и Миловановић - мало су одиграли.

Синоћ сам се прилично замислио поводом новонастале ситуације у српском фудбалу. Замишљам себе као старца који унуцима прича нешто што се десило пре 40-так година.

"Знате моји унуци, био једном један Владимир Стојковић. Истакао се одбранама у Црвеној звезди, сјајно бранио, говорили су о њему као једном од највећих талената не српског него светског фудбала. И након те сјајне сезоне одлучи вам он да се отисне у иностранство, да заради пара, да брани за велике клубове. Али рече Влада пре тог одласка, да му је крв црвено-бела, да никад не би бранио за Партизан. Али није било онако како је хтео. Променио је доста клубова, био у многим земљама. Без обзира што није бранио у својим клубовима, увек је имао места међу стативама репрезентације. И онда кад давне 2010-е године Партизан уђе у Лигу Шампиона, мали Влада пређе код њих."

Мали Немања са чуђењем пита:"У Партизан??? Али зар није рекао да никад не би играо за њих, да му је крв црвено-бела? Како то деко?".

Испијајући кафу одговарам му:"Видиш синко, Влада је мислио да ће тако да спаси каријеру. Мислио је да ће га навијачи Звезде разумети. Будала... Мислио је само о томе да ће бити стандардан на голу, да ће константно бранити, није Влада размишљао у негативном правцу. Није му пало на памет код колико ће људи постати омражен. Није му пало на памет, да ће поделити навијаче српске репрезентације."

Нешто старији унук Јован пита: "И деко, шта је онда било?"

Нерадо сећајући се на тај 8. Октобар те тужне 2010-е године му рекох:"Играли смо против једне мале државице Естоније. Земље која нема никакву фудбалску историју и која је једна од најгорих Европских репрезентација. И изгубили смо, а Влада је био на голу и примио три комада. Призори на тој утакмици су били ужасавајући. Пола стадиона му је звиждало, пола му тапшало. Влада се позвао на клубаштво, али и сам он је знао ко је крив.... Да је он крив..."

Губили смо ми и од Азербејџана, Казахстана, Јерменије... Ниједан од тих пораза није био страшан и љигав као овај од Естоније. Тужно је што се селектор позива на суђење, и на нешто што се зове "није нам дао да играмо". Тужно је што се већ неколико утакмица са трибина чује "Толе одлази", док он у ложи стадиона на ком се игра чеше своја прасећа јаја. Тужно је што Пижон хоће на силу да направи плејмејкера од играча чија је највећа снага дефанзива. Тужно је што је некима за овај пораз крив Пантелић. Тужно је што је некима за овај пораз крив Антић. Тужно је....ма шта није тужно.

Да је фаца, Стојковић би се повукао из репрезентације. Да је фаца, Пижон не би звао Клеа. Да је фаца, Толе би отишао. 

Сада бих на страну ставио све оне призоре који смо могли да чујемо са трибина, и осврнуо се на оно што се играло на зеленом тепиху. Неки кажу да је то био фудбал, али морао сам да упалим телетекст да бих био сигуран у то.  Пижон је човек који је био сјајан фудбалер, али то аутоматски не значи да је и добар тренер. Његови урлици су само одраз његове немоћи. Његово катастрофално процењивање способности неких играча је резултирало да играмо лоше - не и да изгубимо. 

Играче не бих издвајао и критиковао јер је за сваког коментар исти, сем за господина о коме сам већ писао. Окрећемо се Италији, која руку на срце није неки баук али није ни Естонија.

 "Кући, кад си дошла ти
 знала си да си у заблуди
 а то вече уз мора шум,
 од среће, сва си блистала...
 Криво је море!"

Јебо модеран фудбал. Јебо и напетост и славље ако се овако настави. Систематско уништење овог спорта је на помолу. Игра тек помало личи на оно што је некада била. Али захваљујући коме? Само захваљујући живим и активним легендама који се још недају старости, желе и даље да играју, али не да зараде, него зато што им је фубал у венама. Зато што нису мислили о новцу ни у једном тренутку своје фантастичне каријере. Никада им на памет није било да ради сопственог циља издају навијаче тог клуба који су се клели у њих и веровали им до неба. Хвала Гигсу, Сколсу, Невилу. Хвала Дел Пјеру, Хавијеру Занетију, Раулу, Тотију и неколицини оних других који су своју славу стекли управо онако како то треба да буде.

Само да напоменем да ми је ово трећи пут да пишем овај текст. Претходна два пута сам изпиздио и све обрисао... Ваљда ћу овај завршити до краја...

Сведоци смо тога да се све већи број фудбалера одлучује да заигра за репрезентацију земље у којој доживи велики успех, а притом зна и сигуран је да никада неће добити прилику да заигра за земљу из које је он. Најчешће су то Бразилци, Аргентинци и остале веле силе које избаце таквих играча на стотине.

Али, не треба бити у заблуди. Није то тако велики број играча, али је то свакако нешто забрињавајуће. Као што је лепо рекао Милан Јовановић, сигурно наш најинтелигентнији играч, "Шта онда разликује клубове од репрезентација?". Да стварно шта их разликује? Не много тога. Немци имају пуно тих "странаца". Али није то иста ситуација као са Партизановим Бразилцем. Већина тих немачких "странаца" је рођена и одрасла у тој Земљи, или се као дете са 5-6 година доселило у ту државу. Странци у репрезентацијама су Едуардо (Хрватска), Амаури и Каморанези (Италија), Мехмет Аурелио (Турска) па Подолски и Клосе (Немачка) и неколицина других.

Запитајте се да ли је Клео на нивоу наведених играча? Да ли ћемо икада у нашој лиги имати прилику гледати странца сличног квалитета наведенима? Одговор на оба питање је кратко и јасно НЕ! Али није то битно. Не треба расправљати уопште о квалитету дотичног, јер понављам то ни најмање није битно! Мој став је јасан - И да ми Месија, Роналда понуде ја бих их одбио и отерао у три пичке материне.

Не треба ни грешити душу и ружно причати о Клеу. Добар је то фудбалер, јако добро реализује све шансе које му се укажу. Али имају једну ману. А то није она да је фудбалер Партизана. Никакав проблем немам са тим да играчи Партизана играју за репрезентацију. Али исто као и Звездини - само ако заслужују! А не да буду ту како би се продали. Јасно је да је једина мана Клеа то што није Србин. Да, добиће држављанство али да ли га то чини подједнаким Србином колики је Жигић, Пантелић, Лазовић... Ја?

Не. Он је и даље Бразилац са српским држављанством. А то није исто. Ни приближно. Због свих ових срања око Клеа, Стојковића и репрезентације ја сам утакмицу са Словенијом гледао тако хладнокрво и бездушно и ниједног тренутка ми није било важно да ли ће остати 0:1 или ћемо дати гол. Или само тако желим да се осећам? Чудно је то да ме никаква еуфорија није обузела пред меч... Као да играмо са Андором, а не са бившом браћом. Помало се стидим због тога, али зна се ко је крив за то.

Знам ја да нам је напад највећи проблем. Знам да нас је то можда и коштало неког већег успеха на овом Светском првенству. Али драже ми је да гледам ове наше на терену уместо бразилског изпрдка. Нисам ни за то да се Клео позове на једну утакмицу, да се чисто види како би се он уклопио. За мене је исто 1 и 101. Осећам, као да бисмо упрљали нашу част. Звучи глупо, али да га јебем, тако је. Из разговора са људима видим да су мишљења подељена, али нису уопште она битна. Биће како вуглоња одлучи.

Разне завере и теорије по питању Клеа ми се мувају по глави, али не желим да их износим и не желим да верујем у њих, иако делују прилично уверљиво.

Не знам да ли ћу истом интензивношћу волети Српску фудбалску репрезентацију, ако за њу буде играо странац... Не знам како ћу то поднети... Биће то тешка одлука, надам се да нећу никад бити у ситуацији да је донесем, али све су већи изгледи да ћу убрзо морати да размислим.

Поздрав!

Долазак Бекама, Зидана ни Роналда не може да се пореди са потписом овог човека. Потписивајући уговор, и једна и друга страна су презадовољне. Испуниле су свој сан. Дуго се чекало на ово. Предуго. Али опет, можда је ово прави тренутак. Задовољно је напустио Италију, са толико трофеја на конту. Опет је вратио веру у Италијански фудбал, и сада је на њима да наставе оно што је он започео. Револуција.

Када мало погледаш Интер, Реалови навијачи и нису тако пуно чекали. Свега пар година. Док Нероазури, овог човек чекају већ 45 година. Дочекали су га, и испратили са овацијама. Донео је најважнији трофеј на свету у трибине Ђузепе Меаце, и сада је време да крене. Ништа га више не држи у том граду. Урадио је шта је наумио. Време је да мало среће удели и Мадриђанима.

Реал Мадрид је трошкарио и у овом прелазном року. Али не тако неразумно, не тако расипнички - него баш онако како је Специјални захтевао. Довео је неке проверене људе, са којима је имао добру сарадњу и са којима се разуме. Оно што све занима, је како ће то Реал играти, коју ће формацију форсирати Мурињо? Коме ће указати поверење? Па ајде да пробамо то да одгонетнемо.

Доведени су: Рикардо Карваљо (32), Серхио Каналес (19), Педро Леон (23), Анхел Ди Мариа (22), Сами Кедира (23) и Мезут Озил (21).  

Клуб су напустили: Кристоф Метзелдер (30), Раул (33) и Гути (33).

Одрекао се услуга старијих, дове млађе али врло талентоване фуддбалере. Сад је само на њима да оправдају тај епитет. 

Претходне сезоне под палицом Пелегринија, друго место у лиги са малом бодовном разликом у односу на Барселону. Игуаин и Роналдо су били најбољи играчи тима, а онај од кога се можда и највише очекивало је подбацио. Наравно мислим на Каку. Очекивало се доста и од Бенземе, али није био у првом  плану. Проблем је уследио још у прелазном року, када су испушили у трци за Риберија и Кака је морао бити гурнут на леву страну. Касније са наравно то испоставило као кардинална грешка. Али да причамо мало о овој сезони.

Под претпоставком да су сви здрави, мислим да је најјача постава Реал Мадрида, ова:

Као што сам и обећао, трећи део овог "привјуа" Премијер Лиге.

Сад нешто о тимовима који ће бити на средини или се борити за опстанак.

Па да видимо ко је ту.

Фулам - са новим тренером, кога не сматрам добрим стручњаком са малтене истом екипом од прошле сезоне. Не очекујем да понове такве партије, мислим да ће се са овим тулипаном јако, јако мучити. Има ту стварно финих играча, али питање је хоће ли задржати Шварцера. Ако он оде пред крај прелазног рока, ту ће бити проблем да се доведе неко квалитетан. Али већ ако иде, могли би Стојковића да узму? Зар не? Демпси, Гера и Замора су ударне игле и ако их послужи здравље могу да се надају неком пласману око 12-13 -тог места. Ако се не варам, данас су довели Дембелеа и он може да буде добро појачање, али није неко од кога се очекују голови.

Бирмингем - Опет тим који ћу са више пажње пратити него ранијих сезоне. Зашто? Па због Жигића. Екипа од прошле сезоне, променио се само голман. Ту су искусни Ларсон, Фергусон и Мекфаден. Само Жигић да зацементира место у 11 и не бринем се ја за њих. Сигуран сам да ће одржати прволигашки статус, рецимо предвиђам 9-10-то место. Имају јаку одбрану, можда фали неко освежење на средини терена, пре свега неко изузетно брзо крило, које притом зна и да центрира. То су слабо радили на првој утакмици и никако нису могли Николу да погоде у главу. 

Блекбурн - Један од четири освајача Премијер Лиге, рекао бих улази у сезону са доста проблема. Имају одличног тренера, и треба да истрпе његове идеје. Мене одушевљава овај Фил Џонс у одбрани, дечко је стандардан у екипи а оно моје је годиште. Задржали су Педерсена, али нису довели правог нападача. Биће тешко остати у лиги, али верујем ја у њих и пласман око 15-тог места.

Сандерленд - Одлична екипа у коју се много улагало. Бент им је најјаче оружје, али морају мало да пораде на дисциплини. На свим позицијама су солидно попуњени, довели су нека добра појачања. Овај Египћанин Ел Мухамади, или тако нешто, јако добар на првом мечу. Одлично се враћа назад, али је подједнако користан и у нападу. Продали су Џонса, и сад је ред да видимо Кембела шта зна. Поново је Менсах у екипи и то даје додатну чврстину назад. Златна средина што се тиче пласмана.

Вест Хем - Шта знам.... Грант и није неки тренер колико га у Енглеској хвале. Тим је добар, али био је и прошле сезоне па су до задњег кола стрепели хоће ли остати у лиги. Ако задрже Карлтона Кола, то би им био најбољи посао. Чудно да једна екипа која је тако лоше рангирана даје два репрезентативца. Чак су и били првотимци на неким утакмицама на Светском првенству. Ни онај Марк Нобл није лош играч. Ни Фобер, ни Бехрами, па одлични Скот Паркер... Ту су још неки млади талентовани играчи... Станислас и Томкинс... Невероватно колико сам добрих играча набројао, а хоћу да напишем да ће се борити за опстанак... Чудо.

Болтон - Никад нисам волео ту екипу. Никад ми није било јасно како из године у године, преживе и остану у Премијер Лиги. Чак се ни не труде да остану. Некако ми је најгоре гледати њихове утакмице. Ружан фудбал, ма све ружно... Јаскелајнен их држи годинама у животу. Довели су одлично појачање, Мартина Петрова. Што се њих тиче  - немам појма. Тотална енигма и зато су тим који увек избегавам на кладионици. Никад не знаш шта можеш очекивати од њих.

Виган - Екипа коју највише мрзим у Премијер лиги. Разлог? Њихов стадион . Увек се најежим кад видим ту њихову ораницу на ТВ-у. Имају слаб тим, али некако се увек задрже у овом рангу. Дај боже да испадну.

Вулверхемптон - Главни циљ је остварен прошле сезоне. Задржали су се и сад полако почињу да стварају тим. Надам се такође и да ће Милијаш више играти, јер је заслужио. Ваљда. Некако мислим да ће остати у лиги, али да ће бити оно срећно 17-то место.

Стоук - Добро су се појачали, али нисам још погледао њихову утакмицу. Џонс је добар нападач, али како чујем - већ се повредио. Мислим да су сигурни, да ће остати у Лиги, исто тако мислим да ће доста проблема створити најјачима. Сад им баш гледам тим, и средина шкрипи само тако. Морају ту неког јачег, искусног играча довести и могу се надати дугом боравку у ПЛ.

Њукасл - Баш лепо што су се свраке вратиле у ПЛ. Оно што је битно - задржали су окосницу тима из сезоне када су испали. Ту су још увек и Тејлор и Колоћини и многи други. Шкрипи на голу. Можда да пробају вратити Гивена? Е то би био одличан трансфер. Против Манчестера су солидно играли, али ето - пораз. Гутјерез је на моје велико изненађење одиграо фантастично. Од Керола много очекујем, ради се о одличном играчу. Не могу рећи да ће бити као пре, али средина табеле ове године за њих.

ВБА и Блекпул - Апсолутно ништа не знам о овим тимовима. Видео сам ВБА против Челсија, али није то неко мерило. Блекпул ми је тотална непознаница и иако не знам много о њима, мислим да су сигурни путници за Чемпионшип.

Следећи чланак о новом Реал Мадриду!

Ок, то је било што се тиче великих тимова. Сад мало о онима који су ту да помрсе рачуне њима и евентуално направе неко изненађење.

Тотенхем, ми се чини као јако занимљив тим. Пре две сезоне са Рамосом на клупи, то је био велики несклад и чинило се узалудно бачене паре. После сезоне заједно, и доказанијим тренером показали су да знају фудбал. Разбили су "велику четворку" и направили највеће изненађење у последњих пет година у Премијер лиги.

Када се погледа тим, рекло би се да има и јачих од њих. Али велики рад је довео до резултата. Од њих очекујем да се ове сезоне такође боре за то четврто место, али биће много теже ове сезоне. На првој утакмици против Ситија, показали су много. Али нису дали гол. Сад, да ли кривити њих или Харта који је бранио као змај - не знам. Истина је да играју леп фудбал, и да знају и да се бране и да нападну. Бејл је неко на кога се мора скренути пажња. Изузетан осећај за простор, центаршут, дриблинг па чак и шут. Није баш оно класично крило као што је на супротној страни Ленон, али има нешто. На свим местима у тиму су лепо попуњени, и нема ту баш играча који одскаче. Нема неког вође? Или се мени бар тако чини. Можда им фали такав један профил играча, неко ко ће наређивати и командовати тимом. Али и без њега добро функционишу....

Астон Вила ми је један од најготивнијих тимова у Енглеској, ако се изузме Челси. То је било због Милнера и Мартина О`Нила, сада када нема њих двојице, чини ми се да ћу слабије пратити овај тим. Оде О`Нил без поздрава... Мислим да је одличан тренер, али када клуб не да пара за појачања... Фалио му је само нападач и имао би страшан тим. Ако се не варам, најбоља одбрана претходне сезоне, и то да на позицији централног бек бираш кога ћеш. Колинс, Дан, Куељар, Дејвис. Све добри играчи. Средина је била такође јак део тима. Јанг, Петров, Милнер и Даунинг. Откриће сезоне је свакако био Милнер на централном везном. Одмах сам га повезао са Лампардом. Не постиже голова као Лампс, али је тај тип играча. Сада када нема њега, ту је Ајрленд. Фудбалер сличних карактеристика, и мислим да се неће толико осетити одуство Милнера. Парама од трансфера, треба да узму неког фудбалера који ће дати 15-так голова и да се надају борби за 5-6 место.

Манчестер Сити. Не волим тај тим од када су га преузели Арапи, а нешто се не сећам ни да сам га волео пре тога. Кад се само човек сети какви су фудбалери били пре пар година. Дани Милс, Хатем Трабелси, Дариус Васел, Бизли, Хаман, Дабо, Коради и слични. Данас вероватно не би имали места ни међу петлићима. Довели су тренера који нема визију за тим. Као да гледа у празно. Куповина играча без преке потребе за њима, и без размишљања о томе како посложити тим. Прошле сезоне су се нашли у ситуацији да имају 7-8 играча који конкуришу за напад. Пренатрпаност на свим позицијама. Сад је ту и Коларов, па ћу морати и њих да пратим нешто више. Не желим им добро, све док не почну разумно куповати и трошити новце. Верујем да први део првенства неће урадити ништа, дотле ће и Манћини бити смењен, па ће се онда уиграти за последња два - три месеца. После ћемо да видимо шта ће бити. Ако наставе овако да трошкаре и купују за 200 милиона годишње - ништа од њих.

Још један од тимова који ће конкурисати за место у Европи је Евертон. Добар тим, који је већ годинама на окупу под палицом једног од најбољих тренера у Енглеској - Мојесом. Годинама се овом тиму дешавају велики низови добрих и лошиј партија. Када упадну у такав колосек, тешко излазе из њега. У једном тренутку су непобедиви, у другом прилично рањиви. Квалитетна одбрана, солидна средина и осредњи напад. Ту су већ годинама искусни играчи као Хауард, Невил, Кејхил, Осман, Артета и други. Равнотежа младих и искусних. Само што више простора да добија овај Џек Родвел. Јаааако добар играч. Можда и најталентованији на Острву. Ту је још и Фелаини, па онда десни бек чијег имена не могу да се сетим :) Немају пара као Сити, али мислим да ће бити испред њих на табели. И њима можда фали један нападач, али не знам хоће ли га довести. Од њих се и ове сезоне очекује да изненаде фаворите у мечевима, надам се да то неће бити Челси.

У трећем делу о остатку лиге :)))

Касним који дан са овим текстом, али нема везе. Истог сам мишљења данас, и пре пар дана. Ни нека изненађења овог викенда нису могла то да промене.

Познато је да сам неко ко је велики фан и поштовалац Енглеског фудбала, односно Премијер Лиге. Сматрам да је то најјача лига у свету у последњих пар година тј. од краха Калча. Примеру никад нисам сматрао најјачом па нити сада

Познато је и да пратим највише партије Челсија, и навијам за њих у тим утакмицама што ће рећи да сам симпатизер тог клуба. Волим да гледам и утакмице других екипа све од Манчестера, Арсенала преко Тотенхема до Вигана. Ни у једној лиги на свету ми нису занимљиви дуели малих, али овде јесу.

И ове сезоне очекујем трофеј у рукама Џона Терија, али нешто тежу борбу. То јест борбу са више тимова. Претходне сезоне је то била борба у двоје, сада може бити и у 4 или 5 тимова. Неколико тимова ван велике четворке никад јачи и никад богатији. Може се рећи да Челси и Манчестер и не изгледају такви бауци када се погледају Тотенхем и Манчестер Сити, али ипак ту је нешто посебно. Победнички менталитет и тимски дух. Заједништво и искуство. Врхунски играчи и врхунски тренери. Да ли ће Тотенхем и Сити икада бити на том нивоу? Не верујем, али да не преудицирам....

Тимови велике четворке се нису појачали онако у складу са својим именом. Није доведено ту ниједно велико, огромно име, које се очекује од таквих клубова. Да ли је финансијска криза или једноставно самозадовољство својим тимом. Прошле године је разбијен тај квартет, и ту је ускочио Тотенхем. Ове сезоне се десила једна кардинална промена. Смењен је Бенитез, неки кажу касно и чини ми се да су у праву. Јесте Рафа Ливепрул довео два пута до финала Лиге Шампиона, али исто тако није успео ниједном да се чак ухвати у коштац са Челсијем и Манчестером. Није могао са својим тимом ни да им присмрди. Стално се бранио тиме да му никад није дато довољно новца, да су Челси и Манчестер богатији клубови. Али заборавио је једну ствар. Ни Ч ни М ( да не пишем стално пуна имена ) нису играли Хосеми, Траоре, Досена, Деген, Вороњин, Лето, Палета и слични. И нико од таквих фудбалера није доведен за бадава (сем Вороњина и Дегена (: ). Е сад да видимо шта Хоџсон може да уради од те екипе. Није сјајан тренер, али мислим да може да буде добар.

Арсенал, Челси и Манчестер су такође мало куповали. У Арсеналу су довели морам одмах рећи смешног и нејаког штопера Косијелнија, или како год да му је име. И да довели су Шамаха, мароканца који ће се изгледа наиграти ове године мада је исто чисти просек као и остали нападачи Венгеровог тима. Пустио је Галаса, чије се одсуство видело на још првој утакмици и јасно је да се Вермелен само крпио уз њега. Али успео је да уради оно што је себи зацртао. Задржао је Фабрегаса, и то је свакако најјаче појачање тобџија.

Манчестер се одлучио да ове године не доведе звезде, али ето ипак су доста потрошили. Два нападача, мало јача, и један штопер. Фергусон је наставио да моли своје пензионере да не иду још у пензију, јер се боји да неће наћи замене за њих. Када они оду, тада ће и Фергусон. Чикарито и Бебе су плаћени сваки по 10 милиона фунти. За овог првог, мислим да ће да се исплатии, за другог тешко. Трећи играч је Крис Смолинг, мени непознаница али кажу да се ради о талентованом штоперу, вероватно ће мало играти поред Видића и Риа. И опет Фергусон није довео десног бека... А није да их нема на тржишту.

Тих прелазни рок и за Плавце. Нешто не типично за њих, а и за самог Абрамовича с обзиром да је екипа нешто старија. Само да се не деси као са Миланом, па би требало купити неког млађег нападача, да ли сам рекао и квалитетног? Нисам, е па онда квалитетног младог нападача! Прелазни рок ће остати упамћен по одласцима. Клуб је напустио Џо Кол, и иако ми је био један од дражих играч у Челсију, такође ми је драго да је отишао. Претходна сезона није била његова, играо је лоше и добра одлука да се пусти. Балак је такође напустио клуб, Деко и Белети. То се и очекивало па није изненађење одлазак ниједног од њих. Није изненађење ни одлазак Рикија Карваља, и само ми је жао његовог одласка. Потребно је појачање и на штоперу, али чини ми се да неће бити ништа од тога и да Анћелоти верује Бруми и Мансијену. Само два играча купљена. Бенајун и Рамирес. Два појачања на средини терена, што је прилично разумљиво. Бенајун је оно класичан бек-ап, а од Рамиреса очекујем да доста игра. Као и код Арсенала, највеће појачање је здрав Микаел Есјен.